Podatak da Novak Đoković svako jutro pojede dve kašike meda kruži internetom godinama, obično bez izvora. Podatak jeste tačan i dolazi iz njegove sopstvene knjige. Zanimljivije od samog podatka je pitanje koje se retko postavi: šta med tu zaista radi, i po čemu se Mānuka razlikuje od ostalih.

Šta je Đoković zapravo napisao

Izvor je knjiga Serve to Win, objavljena 2013. godine, u kojoj Đoković opisuje svoju jutarnju rutinu. Posle čaše vode sobne temperature, kako piše, sledi ono što će većinu ljudi iznenaditi: dve kašike meda, svakog dana, i to po mogućstvu Mānuka meda sa Novog Zelanda.

To je cela tvrdnja. Nije reč o nastupu, o reklami, niti o preporuci bilo kom brendu. Reč je o rečenici iz knjige koju je napisao pre više od deset godina, u poglavlju o sopstvenoj ishrani.

Zašto med, a ne nešto drugo

Med je, hemijski gledano, pre svega ugljeni hidrat. Oko četiri petine njegove mase čine prirodni šećeri, pretežno fruktoza i glukoza, uz vodu i male količine ostalih jedinjenja. Ugljeni hidrati su osnovno gorivo za rad mišića pri naporu visokog intenziteta, i to je deo ove priče oko kog u nauci o ishrani nema spora.

Dve kašike meda ujutru, dakle, nisu misteriozni dodatak. To je brz izvor šećera, u obliku koji se lako uzima i lako vari, i u sportskoj ishrani se med upravo tako i koristi. Sportista koji trenira nekoliko sati dnevno ima potrebu za ugljenim hidratima kakvu prosečan čovek za stolom nema, i tu leži najveći deo objašnjenja.

Ono što se najčešće preskočiMed je i dalje šećer. Dve kašike sadrže oko 40 grama meda, odnosno približno 120 kilokalorija, gotovo u celosti iz prostih šećera. Za čoveka koji trenira dva sata to je gorivo. Za čoveka koji sedi osam sati to je samo šećer. Ista namirnica, različit kontekst.

Šta Mānuka ima, a drugi medovi nemaju

Mānuka med nastaje od nektara biljke Leptospermum scoparium, koja raste na Novom Zelandu i u jugoistočnoj Australiji. U tom nektaru se nalazi dihidroksiaceton, jedinjenje koje tokom sazrevanja meda prelazi u metilglioksal, poznatiji po oznaci MGO.

Metilglioksal je razlog zašto se ovaj med u laboratoriji ponaša drugačije od ostalih. Gotovo svaki med pokazuje antibakterijsko delovanje, ali kod velike većine ono potiče od vodonik-peroksida, koji nastaje delovanjem pčelinjeg enzima. Vodonik-peroksid je nestabilan: razgrađuje ga enzim katalaza prisutan u tkivu, a osetljiv je i na toplotu i na svetlost. Delovanje Mānuka meda počiva na metilglioksalu, koji na katalazu nije osetljiv i koji je znatno postojaniji.

Posledica je merljiva i dokumentovana. Preparati za obradu rana sa Mānuka medom prošli su regulatornu proveru kao medicinska sredstva, sa odobrenjem američke Uprave za hranu i lekove iz 2007. godine i sa CE oznakom u Evropi. Nijedna druga vrsta meda taj status nema.

Pretvaranje dihidroksiacetona u metilglioksal je hemijska reakcija koja zavisi od vremena i temperature, pa se sadržaj MGO u istom medu menja tokom skladištenja. O tome detaljnije pišemo u tekstu o metilglioksalu u Mānuka medu.

Da li to znači da Mānuka poboljšava sportski rezultat

Ne, i vredi biti precizan zašto.

Istraživanja o metilglioksalu bave se antibakterijskim delovanjem i primenom medicinskog meda u nezi rana. To je drugo pitanje od brzine, izdržljivosti ili oporavka posle treninga, i nijedno istraživanje ne pokazuje da Mānuka med u tome daje prednost u odnosu na neki drugi med.

Drugim rečima, ako Đoković ujutru jede med zbog energije, tu ulogu obavlja šećer u medu, a ne MGO. Za tu namenu svaki kvalitetan med obavlja isti posao. Razlozi da se bira Mānuka postoje, ali su druge prirode i o njima je reč u nastavku.

Medicinski med i med iz tegle nisu ista stvar

Kada u medijima pročitate da se Mānuka med koristi u bolnicama, reč je o medicinskom medu, koji je sterilisan, standardizovan po sadržaju aktivnih jedinjenja i registrovan kao medicinsko sredstvo za obradu rana.

Tu se često javi pogrešan utisak, pa vredi razjasniti. Med se ne kvari. Sadržaj vode je prenizak, a koncentracija šećera previsoka da bi se bakterije i gljivice u njemu razmnožavale, i zbog toga stoji godinama bez ijednog konzervansa. Ali ne kvariti se i biti sterilan nisu ista stvar: u medu mogu da se nađu uspavane bakterijske spore, koje se u tegli ne razmnožavaju i koje za zdravu odraslu osobu nisu problem, ali jesu razlog zašto se med ne daje deci mlađoj od dvanaest meseci i zašto se med iz tegle ne nanosi na otvorenu ranu. Med za bolničku upotrebu se zato izlaže gama zračenju, postupku koji spore uništava, a koji, prema objavljenim istraživanjima, ne umanjuje antibakterijsko delovanje meda.

Praktičan zaključak je da rezultati bolničkih istraživanja ne mogu prosto da se prenesu na teglu u kuhinji. To ne umanjuje vrednost meda kao namirnice, samo razdvaja dve različite upotrebe.

Kako sportisti realno koriste med

U sportskoj ishrani med se najčešće koristi na tri načina:

• Pre napora: kao izvor ugljenih hidrata koji se brzo koristi, obično 30 do 60 minuta pre treninga.
• Posle napora: kao deo obroka koji obnavlja zalihe glikogena, najčešće u kombinaciji sa izvorom proteina.
• Kao zamena za rafinisani šećer: u napitcima i obrocima, zbog ukusa i zbog toga što uz šećere donosi i male količine drugih jedinjenja.

Da li onda ima smisla birati Mānuka

Ima, i razlozi su konkretni.

Prvo, sastav. Mānuka je jedini med čije antibakterijsko delovanje ne zavisi od nestabilnog vodonik-peroksida i jedini koji se zbog toga našao u registrovanim medicinskim preparatima.

Drugo, proverljivost. Svaki med koji se sa Novog Zelanda izvozi pod imenom mānuka mora da prođe ispitivanje u laboratoriji koju priznaje novozelandsko Ministarstvo za primarne delatnosti, po zvaničnoj naučnoj definiciji koja obuhvata četiri hemijska obeleživača iz nektara i jedan DNK obeleživač iz polena. Nijedna druga vrsta meda na svetu nema propisanu naučnu definiciju.

Treće, označena jačina. Oznaka MGO ili UMF na tegli je izmerena vrednost iz laboratorije, a ne opisna ocena. Kod meda je to izuzetak, ne pravilo.

To su razlozi koji stoje. Obećanje boljeg servisa nije.

Često postavljana pitanja

Da li Novak Đoković reklamira neki brend Mānuka meda?

Prema javno dostupnim podacima, ne. U knjizi Serve to Win pominje Mānuka med kao vrstu, bez pominjanja proizvođača. Nema njegove veze sa brendom 1839 Honey niti bilo kakve njegove preporuke za naše proizvode.

Koliko meda dnevno je razumno?

Zavisi od ukupne ishrane i nivoa fizičke aktivnosti. Dve kašike dnevno, koliko pominje Đoković, odgovaraju oko 40 grama i gotovo u celosti su prosti šećeri, pa ih treba računati u dnevni unos šećera. Osobe sa dijabetesom ili poremećajem metabolizma šećera treba da se posavetuju sa lekarom.

Da li deca mogu da jedu med?

Med se ne daje deci mlađoj od dvanaest meseci, zbog rizika od botulizma odojčadi. To pravilo važi za sve vrste meda, uključujući Mānuka.

Koji UMF nivo je dovoljan za svakodnevnu upotrebu?

Za svakodnevnu upotrebu u ishrani nema potrebe za najvišim nivoima. Niži i srednji nivoi su namenjeni upravo redovnoj upotrebi, dok se viši biraju za povremenu, ciljanu upotrebu. Više o tome u našem tekstu o razlici između UMF i MGO oznaka.

Zaključak

Tačno je da Đoković jede med svako jutro i tačno je da je napisao da bira Mānuka. Med u njegovoj rutini radi ono što med radi, daje ugljene hidrate, i za to nije potrebna nikakva posebna vrsta.

Mānuka se bira iz drugog razloga: zbog jedinjenja koje je u njemu izmereno, zbog sistema provere porekla kakav ne postoji ni za jedan drugi med i zbog toga što na tegli stoji broj koji neko može da vam potkrepi papirom. Mnogima je upravo to dovoljan razlog, i to je razlog koji izdržava proveru.